О неким проблемима у употреби полно маркираних лексема у српском и бугарском jезику

1. УВОД

Употреба полно маркираних лексема тесно је повезана како с побољшањем друштвеног положаја жена, тако и с политиком коју одређена друштвена заједница испољава према језику.

Због природе употребе, која је каткад ограничена или условљена одређеним стилским маркерима, као и због постојања полисемије и међујезичке хомонимије, полно маркирани облици могу представљати не само опасност по степен језичке компетенције, већ и озбиљне препреке у разумевању и правилном преводу, а неретко узрокују и појаву комичних ситуација. Управо из тих разлога, веома је важно указати на сличности и разлике полно маркираних лексема у савременом српском и савременом бугарском језику како на пољу творбе, тако и на пољу семантике, те и скренути посебну пажњу на појаву међујезичке хомонимије, што и представља примарне задатке овог рада. Мотивација за писањем рада настала је услед сусретања с бројним недоследностима које се тичу употребе оваквих облика у процесу учења бугарског језика, док је основни циљ рада њихово систематизовање. За основне изворе грађе узети су речници српског и бугарског језика: Српско-бугарски речник. Тематски. Хмонимни (Иванова, Алексић 2007); двојезични речници: Бугарско-српскохрватски речник (Младенов 1992), Сърбохърватско-български речник (Игов 1959), Бугарско-српски речник (Младенов 2016); једнојезични речници: Български тълковен речник (БТР 2015), Речник на българския език (РБЕ 2001-2015), као и Речник српскога језика (РСЈ 2011). Грађу чини тридесетак лексема којима је приступљено методом упоредне анализе. У раду су анализирани само полно маркирани облици који су према ауторима Нормативне граматике српског језика дефинисани као социјални фемининативи[1].

2. ГРАЂЕЊЕ ПОЛНО МАРКИРАНИХ ОБЛИКА

Полно маркирани облици се у српском језику углавном изводе од мушких, додавањем суфикса који се називају моционима[2] према Нормативној граматици српског језика, док Б. Ћорић указује на то да ,,у српском језику категорија звања, титула, занимања, дужности и сл. кад се односе на особе женског рода познаје најмање три типа номинације: а) неизведену/изведену именицу граматичког мушког рода неутрализовану с обзиром на пол (доцент/ уредник); б) изведену именицу маркирану с обзиром на пол (доценткиња/ уредница); в) аналитичку форму (жена гувернер/ жена добитник) (Ћорић 2008: 199, 200). Наведени аутор додаје и следеће: „Тип (а) сматра се понегде и код понекога дискриминаторним, непожељним, а тип (б) пожељним типом номинације особа женског пола, а у србистици се овакав тип извођења именица женског рода назива именичком моцијом (моционом творбом, мовирањем) (Ћорић 2008: 199, 200). Што се тиче трећег типа номинације, Б. Ћорић додаје да се користи „обично онда када је могућност мовирања ограничена или кад мовирана форма није уобичајена (на пример: жена писац, жена борац, жена психолог, жена пилот и сл.).“ (Ћорић 2008: 199, 200).

У погледу грађења полно маркираних облика у бугарском језику њихово грађење обично је резултат творбе, при којој се за моциону основу користи реч мушког рода (Бонџолова 2004: 01), а то се може видети и на примерима новонасталих фемининатива на које указује В. Сумрова: министърка, бодигардка, бизнесменка, фенка, стилистка, офицерка, работохоличка, магистратка, продуцентка, детективка, оскаристка, политичка, букерка, кураторка, тийнейджърка, аверка, консулка, екстрасенска, франкофонка, меломанка, рокаджийка, шаманка, сноубордистка, беквокалистка, ароматотерапевтка, ктиторка, седесарка, бесепарка, радикалдемократка, президентка, снайперистка, общинарка, логопедка, стрелкиня, бордистка, сърфистка, пиратка, театралка, айсикютка, мафиотка, голмайсторка (Сумрова 2011: 14).

Међутим, како истиче В. Сумрова, изведени фемининативи данас се у бугарском језику не образују само од основе именица мушког рода, те као примере таквих именица наводи: 1. сексапилка, гелка, перхидролка, силиконка, лайфка, адреналинка или пилонджийка, кючекчийка, оверложка, образоване од именица које не означавају лица; 2. мутреса, рачка, скорпионка, водолейка, козирожка, овенка, телкиня, помиярка, образоване од именица, које не именују лица мушког рода директно, већ су резултат секундарне номинације; 3. миска, бизнесуомънка, фронтуомънка, образоване од облика за женски род за именовање лица женског пола; 4. джуджекиня, образовано од именице средњег рода; 5. електоратка, образувано от збирне именице (Сумрова 2016: 04).

У том погледу, и у српском језику, према П. Пипер и И. Клајн, постоје неки социјални фемининативи, који су у широкој употреби, а нису изведени од именица мушког рода (Пипер, Клајн 2017: 55). Према овим ауторима они су са становишта књижевнојезичке норме су потпуно исправни, нпр. бабица, породиља, прворотка, примабалерина, примадона, неговатељица, као што има и именица мушког рода са значењем друштвеног статуса које се увек односе на лица мушког пола, нпр. епископ, берберин, евнух, жиголо, плеjбој (Пипер, Клајн 2017: 55).

3. УПОТРЕБА ПОЛНО МАРКИРАНИХ ОБЛИКА

При употреби полно маркираних лексема у српском и бугарском језику, важно је најпре напоменути чињеницу да именице мушког рода за лица у оба језика имају два значења: означавају само лица мушког пола или означавају лице без наглашавања његовог пола и лице мушког пола (Ницолова 2008: 56).

Када је о људима реч, облик мушког рода употребљава се и онда када је пол небитан, и када би инсистирање на полу било неумесно, нпр. Студенти су дужни да долазе на предавања (мисли се на оба пола) (Пипер, Клајн 2017: 54).

При употреби именица за лица, чешће се лица мушког пола означавају именицама мушког рода, а лица женског пола – именицама женског рода (Ницолова 2008: 56).

3.1. УПОТРЕБА ОБЛИКА ЗА МУШКИ РОД ЗА ИЗРАЖАВАЊЕ ПОЛНЕ НЕМАРКИРАНОСТИ

Р. Ницолова наводи да ,,када именице означавају професије, титуле, звања, друштвени положај и употребљавају се у саставу предиката или као атрибутив, користе се облици за мушки род и за означавање жена“ (Ницолова 2008: 56). Што се тиче њихове употребе, Р. Ницолова додаје: „Изван ових синтаксичких позиција, ваљало би употребљавати именицу женског рода за означавање жене, у случају да постоји.“ (Ницолова 2008: 56). Иста ауторка наводи следеће примере којима илуструје такву употребу: Ана е инженер; Инженер Антонова предложи…но: Назначиха една инженерка при нас; Василева е главен учител, но: Тази учителка е много добра. (Ницолова 2008: 56).

И у српском језику се кроз следеће примере може приметити истоветна употреба поменутих облика у датим синтаксичким позицијама:

Бранкица Чигоја (рођ. Гвоздић) била је српски лингвиста, професор универзитета и песник[3].

Др Руселина Ницолова, редовни професор Универзитета „Св. Климент Охридски“ у Софији, одржаће на Филолошком факултету у Београду предавање по позиву на тему… Проф. др Руселина Ницолова је истакнути лингвиста чије је име добро познато у међународним славистичким круговима, дугогодишњи члан Комисије за проучавање граматичких структура словенских језика Међународног комитета слависта аутор преко двеста публикација[4].

3.2. УПОТРЕБА ПОЛНО МАРКИРАНИХ ОБЛИКА У РАЗЛИЧИТИМ ФУНКЦИОНАЛНИМ СТИЛОВИМА

У вези с употребом полно маркираних облика, аутори П. Пипер и И. Клајн наводе да употреба фемининатива зависи и од различитих функционалних стилова (Пипер, Клајн 2017: 55). Наиме, наведени аутори указују да постоје социјални фемининативи изведени од именица мушког рода, нпр. докторка, професорка, шефица, који су у широкој употреби у разговорном стилу, али се мање употребљавају у другим стиловима, а избегавају се у научном и административном стилу. Изван разговорног стила уместо таквих фемининатива обично се употребљавају одговарајуће именице мушког рода у контексту који показује да се те именице односе на особе женског пола, нпр. Она је одличан професор (Пипер, Клајн 2017: 55).

У бугарском језику се за употребу социјалних фемининатива често везује и извесно подругљиво значење, као на пример: б. ученка (научница) од полно немаркираног облика б. учен, или б. професорка од полно немаркираног облика б. професор. У српском језику су такви облици веома одомаћени и у разговорном језику немају негативну конотацију. Она се, међутим, може испољити кроз промењену интонацију. Још један пример за то јесте лексема колега, која се у бугарском језику у званичном обраћању чешће употребљава у облику за мушки род. Облик за женски род колежка, типичнији је за разговорни стил, док се у српском језику у званичном обраћању подједнако користе облици колега и колегиница. Наведена запажања произилазе из личних посматрања током процеса учења бугарског језика.

У процесу учења бугарског језика примећена је занимљива разлика која је везана за обраћање особама женског пола. Наиме, док се у српском језику при обраћању регуларно употребљавају полно маркирани облици, као на пример докторк-А, наставниц-Е, професорк-А, у бугарском се преферира облик госпожо + презиме, (случају обраћања учитељици) као нпр. госпожо Иванова, или пак облик за мушки род: доктор Иванова, професор Петрова.

У савременој бугарској публицистици, као и у разговорној речи, оцртава се тенденција да се лица женског пола називају именицама женског рода, које су у бројним случајевима новонастале – нелогичне или оказионалне (Бонџолова 2007: 1), док у српском језику П. Пипер и И. Клајн указују на тенденцију увођења социјалних фемининатива од свих именица мушког рода, нпр. боркиња, гудачица, инвалиткиња, књиговоткиња, метеоролошкиња и др., које употребљавају они који сматрају политички нужним да за сваки друштвени статус постоји именица женског рода, а ако је у језику нема, да такву именицу треба направити (Пипер, Клајн 2017: 55)[5]. Као фактор који утиче на стварање таквих облика може се издвојити првенствено побољшан друштвени положај жена, како наводи Б. Ћорић, који такође, као другостепене факторе, издваја и социокултурну средину, језичку политику, врсту штампе и говорну ситуацију (Ћорић 2008: 207).

3.3. УПОТРЕБА ОБЛИКА ЗА МУШКИ РОД КАО НАЧИН ЗА ИЗБЕГАВАЊЕ ПОТЦЕЊИВАЊА ПРОФЕСИЈЕ

Бројни примери из разговорног језика, телевизијских програма или друштвених мрежа сведоче о чињеници да када се једна жена односи према ономе чиме се бави с поштовањем, или када жели да се и други односе према њој и њеној професији с поштовањем, она ће тада чешће употребити облик за мушки род (нпр. естрадни уметник, музичар, плесач, дресер, комичар), него одговарајуће облике за женски род. Тачније, може се закључити да се женски род доживљава као да потцењује саму професију и жену која се њоме бави. У вези с тим било би чудно да једна жена за себе каже Ја сам учитељ или Ја сам фризер, глумац, певач, односно код професија у којима је број жена масовно порастао, употребљава се облик за женски род, тј. примећује се одсуство потребе да се дотичној професији укаже поштовање кроз облике за мушки род.

Иако се оваква употреба полно маркираних облика не мора нужно повезати с тенденцијом за равноправношћу жена и мушкараца, већ с природним језичким током, она може узроковати проблеме у разумевању, како од стране матерњих говорника, тако и од стране лица која изучавају српски или бугарски језик.

Изузеци су професије које су искључиво везане за жене, те постоји потешкоћа у називима истих професија у случају када их обављају лица мушког пола. Пример за то акушер-бабица, показује да је немогуће заменити облик бабица одговараjућим мушким обликом дедица, те да су особе мушког пола које се баве овом професијом такође бабице. Овај пример је посебно занимљив јер је примарно значење српског члана ‘стручно оспособљена жена која помаже при порођају и негује породиљу и новорођенче’[6] (= б. акушерка), а као секундарно значење ове лексеме наводи се ’а. маљ машинског бата. б. мали наковањ на коме се откива коса’[7] (= б. а. чук на пневматичен/ механичен ковашки чук б. наковалня за клепане на коса). Бугарски члан представља деминутив, односно хипокристик лексеме баба (= б. бабичка – стара женица, бака, бакица), међутим, као примарно значење бугарског члана бабичка (према М. Младенов), наводи се ’бабетина, бабускара, бабурина’[8]. Деминутивно и хипокристичко значење заједничко је и српском и бугарском члану.

4. ПОЛИСЕМИЈА И МЕЂУЈЕЗИЧКА ХОМОНИМИЈА КОД ПОЛНО МАРКИРАНИХ ЛЕКСЕМА

Један од проблема с којима се сусрећу студенти у процесу учења српског или бугарског језика јесу полисемија[9] и међујезичка хомонимија[10].

Као основни разлог настанка полисемије, Р. Драгићевић наводи постојање знатно већег броја предмета и појава него лексема које их именују, те и да ако би свака ствар имала свој засебан назив, дошло би до немогућности споразумевања из разлога што не бисмо успели да запамтимо све лексеме (Драгићевић 2010: 130). Иста ауторка указује и на то да недостатак лексике не би требало тумачити сиромаштвом једног језика, већ ограниченим когнитивним способностима корисника језика (Драгићевић 2010: 130).

У вези с реализацијом међујезичке хомонимије између српског и бугарског језика М. Алексић указује на врло битан културолошки аспект ова два језика (Алексић 2006: 11). Наиме, она наводи да су заједнички историјски путеви развитка и културолошка прожимања два језика резултирали формално сличним или идентичним слојем лексема, као и да је велики део овог лексичког слоја и семантички подударан, што представља добру основу за несметану писмену и вербалну комуникацију. Међутим, истиче и да део тог слоја чини корпус лексема са различитим, каткад и супротним семантичким садржајима, због чега у комуникацији често долази до семантичке конфузије, немогућности декодирања порука, неретко и до комичног ефекта (Алексић 2006: 11).

Поједини полно маркирани облици су вишезначне речи у оба језика. Анализом њихових значења, долази се до занимљивих запажања да поред тога што могу означавати одређене професије, занимања или титуле, они могу означавати и[11]:

1. различите уређаје и (одевне) предмете:

а) називи професија које су некада обављале жене, а које су замењене машинама:
б. косачка (= ср. косачица/ косилица);
б. копачка (= ср. копачица ) у значењу машине која копа, или у бугарскомврста мале мотике (копачка за чесън);
б. жътварка (= ср. Жетварка);
б. орачка (= ср. Орачица);
б. сеячка (= ср. Сејачица);
б. чистачка (= ср. брисач на колима): код овог пара лексема реализована је међујезичка хомонимија;

б) називи професија који у једном од језика, српском или бугарском, означавају одевне предмете:
треньорка (= ср. тренерка) – Поред тога што у оба језика представља полно маркирани облик према облику за мушки род треньор / тренер, у српском језику означава и врсту спортске одеће (= б. анцуг);
б. маратонка (= ср. патика) – може означавати учесницу у маратону у српском и бугарском језику, упркос томе да се с таквим значењем доиста ретко употребљава. Може се срести у разговорном језику, или новинским насловима као на пример: ,,Бака која је боловола од рака најстарија маратонка на свету“[12], „Кенијска маратонка суспендована на 4 године!“[13] Интересантно је да се употребом лексеме маратонка с овим значењем у бугарском језику може постићи врло комичан ефекат, те се као пример за то може навести лапсус спортских коментатора: ,,Най-добрата маратонка на Етиопия“, што би за говорника бугарског језика било идентично с перцепцијом српског говорника на наслов попут: ,,Тренерка године“; у српском језику облик множине фармерке означава врсту панталона чији је бугарски еквивалент дънки или джинси, а такође представља облик множине према фармерка (жена фармер), док је у бугарском жена фармер – фермерка, а њен облик множине – фермерки, те може доћи до погрешне перцепције;

2. различите животиње:

б. птичарка (= ср. птичарка). У српском језику, међутим, поред тога што означава женку ловачког пса, птичарка означава и врсту пушке која се користи за лов на птице;
б. овчарка (= ср. овчарка) у оба језика означава и женску овчарског пса;
ср. калуђерица назив је и врсте папагаја (= б. папагал монах), док у бугарском калугерица има значење особе женског пола која води духован живот у манастиру.

Са значењем животиња постоје и примери чланова међу којима је реализована међујезичка хомонимија, као што су: ср. говедарка (= б. зоол. биволска чапла) – врста птице; ср. зидарка (= б. зоол. горската зидарка) – врста птице чији је српски еквивалент птица бргљез, пузавац; б. певица (= ср. певачица), док је ср. певица (= б. пойна птица);

Међујезичка хомонимија реализује се и код примера са значењима различитих инсеката: б. хлебарка (= ср. хлебарка), чији је српски еквивалент бубашваба; ср. златарка (= б. зоол. зелена месарка)- муха;

3. супруга мушкарца с одговарајућим звањем или професијом:

У ову поделу спадају примери попут царица (царица), министарка (министърка), градоначелница (кметица) итд.;

У овим случајевима, недовољно познавање језика може представљати озбиљне тешкоће у разумевању, а додатан проблем настаје услед реализовања међујезичке хомонимије.

Код одређених примера полно маркираних лексема у бугарском језику постоји фонетска сличност с подобним придевима женског рода у српском језику, код којих није реч о међујезичкој хомонимији, а који могу навести говорника српског језика који изучава бугарски језик и обратно на погрешну представу о значењу.

Неки од таквих примера приказани су у табели испод:

Пример ’военна’ (супстантивирани придев) може представљати и фемининатив б. военнослужеща, као што постоји и облик за мушки род ’военен’ (военнослужещ) чији је српски еквивалент ’војно лице’[18];

У српском језику лексема шофер (возач) карактеристична је за разговорни стил, док у бугарском језику представља књижевни облик[19]. Међутим, облици за женски род немају иста значења: б. шофьорка (= жена возач), а ср. шоферка (= шофершајбна предње стакло на аутомобилу)[20].

Још један такав пример јесте саобраћајка, који у српском језику има следеће значење: 1. саобраћајна несрећа (= б. катастрофа)[21], а као друго значење наводи се и жена саобраћајац[22]. Међутим, примећује се да је прво значење ове лексеме далеко фреквентније, стога за једног говорника српског језика, саобраћајка првенствено означава саобраћајну несрећу.

Јасно је да постоје случајеви у којима није могуће извести полно маркиране облике од полно неутралних облика за мушки род. Такви примери указују на то да језичка природа не допушта извођење облика за женски род од облика за мушки. О томе пише ауторка Р.Ницолова, наводећи да према Б. Енглунд постоји посебан вид именовања при којем се именици мушког рода која означава професију или титулу додаје именица жена или дама у једнини или множини, ако не постоји одговарајући облик у женском роду, нпр. женапилот (жена-летец), жена-генерал (жена-генерал) (Ницолова 2008: 56).

Из анализираног корпуса за ово истраживање примећује се да су у сфери спорта у српском и бугарском језику заступљени облици за женски род само у дисциплинама у којима је број жена једнак броју мушкараца, али да дисцплинама које су претежно мушке, или женске, тек предстоји увођење одговарајућих облика (као на пример џокеј / жокей и ронилац/ водолаз за које у коришћеним речницима нису наведени облици за женски род).

Примери за подједнаку заступљеност облика за мушки и за женски род примећују се у следећим дисциплинама: лакоатлетичар, лакоатлетичарка/ лекоатлет, лекоатклетка; тркач, тркачица/ бегач, бегачка; скакач, скакачица/ скачач, скачачка: гимнастичар, гимнастичарка/ гимнастик, гимнастичка; тенисер, тенисерка/ тенисист, тенисистка; џудиста, џудисткиња/ джудист, джудистка;каратиста, каратисткиња/ каратист, каратистка;боксер, боксерка/ боксьор, боксьорка; фудбалер, фудбалерка/ футболист, футболистка; кошаркаш, кошаркашица/ баскетболист, баскетболистка; одбојкаш,одбојкашица/ волейболист, волейболистка; шахиста, шахисткиња/ шахматист, шахматистка; спринтер, спринтерка/ спринтьор, спринтьорка; пливач, пливачица/ плувец, плувкиня;ватерполист(а), ватерполисткиња/ ватерполист, ватерполистка; веслач, веслачица/ гребец, гребкиня; клизач, клизачица/ кънкьор, кънкьорка; скијаш, скијашица/ скиор, скиорка; хокејашица, хокејаш/ хокеист, хокеистка; планинар, планинарка/ алпинист, алпинистка[23].

5. ЗАКЉУЧАК

Из анализираног корпуса може се видети да се реална употреба полно маркираних облика у већини случајева разликује од граматичких правила, док се употребом полно немаркираних облика може доћи до погрешне перцепције, односно неочекивања да се на месту мушке професије налази особа женског пола. Поједини примери указују на постојање истих полно маркираних облика који су карактеристични за различите функционалне стилове. Неки облици полно маркираних лексема у бугарском језику фонетски су подударни с подобним придевима у српском језику, а код облика код којих може доћи до неразумевања услед појаве полисемије и међујезичке хомонимије највише је примера за професије које су у прошлости обављале жене, а данас су замењене машинама, као и код професија која имају значење животиња или инсеката.

Из анализираних примера могло би се закључити да носиоци српског и бугарског језика показују извесну несигурност и колебање по питању употреба оваквих облика, што би се могло приписати сличној друштвеној ситуацији, а како су данас многе професије постале отворене и за жене, тако и употреба социјалних фемининатива представља веома актуелну тему у лингвистици. Тенденција настанка све већег броја социјалних фемининатива постоји и у српском и у бугарском језику, што такође може бити један од праваца упоредног праћења тока развоја ова два језика, како на језичком плану, тако и на културолошком.

БИБЛИОГРАФИЈА

Алексић 2006: Алексић, М. Међујезичка српско-бугарска (бугарскосрпска) лексичка хомонимија. Београд: Филолошки факултет, 2006.

Бонджолова 2004: Бонджолова, В. Феминативите – между неологичното и оказионалното.// Научни трудове на ВТУ, кн. 2, 59-70.

[http://da.uni-vt.bg/u/480/pub/15260/bondzholova_feminativi_okazionalizmi.pdf]

Младенов 2016: Младенов, М. Бугарско-српскохрватски речник. Београд: Завод за уџбенике, 2016.

БТР 2015: Български тълковен речник. София: Наука и изкуство, 2015.

Драгићевић 2007: Драгићевић, Р. Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике, 2007.

Иванова, Алексић 2007: Иванова, Ц., Алексић, М. Српскобугарски речник. Тематски. Хомонимни. Београд: Завод за уџбенике 2007.

Ницолова 2008: Ницолова, Р. Българска граматика. София: УИ „Св. Климент Охридски“, 2008.

Пипер, Клајн 2017: Пипер, П., Клајн, И. Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска, 2017.

РСЈ 2011: Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. [https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/RSJ%202011.pdf]

РБЕ 2001-2015: Речник на българския език. [https://ibl.bas.bg/rbe/]

Сумрова 2011: Сумрова, В. Динамика при назоваването на лица жени в съвременния български книжовен език през последното десетилетие на ХХ век.// Студии по лексикология. София: АИ „Проф. Марин Дринов“, 2011, 99–170. [http://folk.uio.no/kjetilrh/bulg/sumrova.pdf]

Сумрова 2016: Сумрова, В. Неофеминативите в българския език – фактори за появата им.// Лексикографията в началото на ХХI в. София: Издателство на БАН „Проф. Марин Дринов“, 491–497.

[https://ispan.waw.pl/ireteslaw/bitstream/handle/20.500.12528/844/Lexikografia-2016-491-497.pdf?sequence=1&isAllowed=y]

Игов 1959: Игов, А. Сърбохърватско-български речник.

Ћорић 2008: Ћорић, Б. Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.